8 tehnika masaže lica za prirodan lifting efekat

Sve više ulažemo u negu, tretmane i male rituale koji licu mogu da vrate svežiji izgled, pa želja za zategnutijom kožom odavno nije rezervisana samo za estetske ordinacije.

Pored krema, seruma i profesionalnih tretmana, sve češće pažnju privlače tehnike masaže koje se usmeravaju na mišiće, fasciju i cirkulaciju lica.

Meni je kod masaže lica posebno zanimljivo to što ne pokušava da promeni crte lica, već da radi sa onim što već imamo.

Dobro izvedeni pokreti mogu da opuste napete zone, smanje osećaj otečenosti i učine konture odmornijim, mada efekat ne treba poistovećivati sa hirurškim liftingom.

Iza naizgled jednostavnog rada prstima ipak stoje anatomija, pravac pokreta i pravilno doziranje pritiska, zbog čega postoji velika razlika između nekoliko poteza koje napravimo pred ogledalom i profesionalnog tretmana.

Za one koji žele da nauče pravilno izvođenje postoji i edukacija masaže lica u Dominus školu, gde su obuhvaćene različite manualne tehnike za lice i telo.

Takva obuka ima smisla posebno ako se masaža radi na drugim osobama, jer kod lica nije dovoljno znati samo gde treba povući kožu nagore. Potrebno je razumeti mišiće, limfni sistem, osetljive regije i situacije u kojima određeni tretman treba prilagoditi ili odložiti.

8 masažnih tehnika za prirodno zategnutiji izgled lica

Ne postoji samo jedna masaža koja se koristi kada želimo izraženije konture i odmorniji izgled kože. Različite tehnike rade na različitim slojevima i zato se često kombinuju.

1. Kobido masaža lica

Kobido je japanska tehnika koja povezuje drenažne pokrete sa stimulacijom i toniziranjem mišića lica. Pokreti se izvode u određenom ritmu, a pažnja nije usmerena samo na površinu kože već i na strukture ispod nje, zbog čega se Kobido često naziva prirodnim face liftingom.

Kod ove tehnike smenjuju se nežniji i dinamičniji pokreti, pa tretman nije samo sporo glađenje kože kakvo obično zamišljamo kada čujemo reč masaža.

2. Akupresura lica i glave

Akupresura se razlikuje od tehnika kod kojih šake neprestano klize preko kože, jer se ovde prstima radi ciljanim pritiskom na određene tačke.

Ovo se može najbolje opisati kao nežna tehnika namenjena opuštanju, stimulaciji cirkulacije i radu na određenim regijama lica i glave.

Za lifting rutinu zanimljiva je zato što napetost nije uvek ravnomerno raspoređena po licu, posebno oko vilice, slepoočnica i čela.

Akupresura zato može da bude dopuna drugim masažama, naročito kada želimo da tretman ne bude zasnovan samo na povlačenju kože nagore.

3. Doulift masaža

Ovo je tehnika koju bih izdvojila kada želimo masažu koja nije zasnovana na samo jednom principu. Ona kombinuje više načina rada kombinujući limfnu drenažu, stimulaciju limfnog sistema, dubinsku mišićnu kontrakciju i vezivno-tkivnu masažu.

Takav pristup ima logiku kada je cilj vizuelno definisanije lice, jer otečenost, tonus mišića i pokretljivost tkiva ne utiču na izgled na isti način.

Doulift zato nije nekoliko univerzalnih poteza koje ponavljamo na obrazima, već tehnika kod koje se način rada menja u zavisnosti od regije.

4. Lift masaža

Sam naziv ove tehnike prilično jasno govori šta joj je glavni fokus.

Lift masaža koristi ciljane pokrete kojima se radi na mišićima, fasciji i limfnom sistemu, sa namerom da se poboljša tonus i da lice nakon tretmana izgleda zategnutije i odmornije.

To ne znači da će ručna masaža trajno podići opušteno tkivo kao estetska procedura, što je važno imati na umu kada se govori o „prirodnom liftingu“.

Realnije je očekivati promene povezane sa opuštanjem mišića, manjom otečenošću, cirkulacijom i trenutnim izgledom kontura.

5. Bukalna masaža

Bukalna masaža je verovatno najneobičnija tehnika na ovoj listi, jer terapeut deo tretmana izvodi kroz unutrašnju stranu obraza.

Na taj način može direktnije da radi na dubljim mišićima lica, uz precizne pokrete namenjene njihovom opuštanju i tonusu.

Upravo zbog načina izvođenja ovo nije tehnika koju bih savetovala da samostalno improvizujemo kod kuće nakon jednog kratkog videa sa društvenih mreža.

Higijena, poznavanje anatomije i kontrola pritiska ovde su posebno važni, pa bukalna masaža više pripada profesionalnom tretmanu nego brzom večernjem ritualu.

6. Masaža lica, vrata i dekoltea

Lice ne funkcioniše kao potpuno izdvojena regija, zbog čega dobar tretman često ne počinje i ne završava se na liniji vilice.

Masaža lica, vrata i dekoltea obuhvata širu zonu i koristi pokrete namenjene opuštanju i podsticanju lokalne cirkulacije.

Meni je upravo taj širi pristup mnogo logičniji od agresivnog „peglanja“ samo jednog dela obraza.

Napet vrat i područje ispod vilice mogu vizuelno uticati na celu donju trećinu lica, pa je korisnije raditi povezano nego svu pažnju usmeriti na jednu boru.

7. Gua-sha masaža

Gua-sha se izvodi pomoću posebno oblikovanog alata koji klizi preko kože po unapred određenim pravcima. U profesionalnoj primeni nije poenta što snažnije pritiskati lice, već kontrolisano raditi na tkivu i prilagoditi pritisak regiji koju tretiramo.

Kod kuće je zato bolje napraviti nekoliko sporih i pravilnih poteza nego dugo strugati kožu u nadi da će jači pritisak dati bolji rezultat.

Pre Gua-sha masaže možete naneti lagani proizvod za hidrataciju ili aktivni kiseonik, kako bi alat lakše klizio po koži. Važno je izbegavati masažu na potpuno suvoj koži i koristiti nežan pritisak.

Dovoljno klizanja proizvoda, čist alat i nežan pristup posebno su važni kod tanke ili reaktivne kože.

8. Limfna drenaža lica

Limfna drenaža lica koristi sporije i nežnije manualne pokrete, pa se po intenzitetu razlikuje od tehnika kojima se aktivnije radi na mišićima.

Fokus je na pravcu limfnog toka i pomeranju površinskog tkiva, zbog čega je posebno zanimljiva kada lice izgleda podbulo ili teško.

Ovo je dobar primer zašto „jače“ ne znači automatski i „efikasnije“, pošto se limfna drenaža ne izvodi grubim pritiskanjem i razvlačenjem kože.

Kada se pravilno uklopi sa drugim tehnikama, može biti deo tretmana koji lice vizuelno čini odmornijim i jasnije definiše konture.

Često postavljana pitanja

Zaključak

Masaža lica može biti dobar deo rutine kada od nje očekujemo realne stvari: manje napetosti i otečenosti, bolju lokalnu cirkulaciju i svežiji izgled kontura.

Najveća razlika ipak ne nastaje izborom najpopularnije tehnike, već pravilnim pokretima, odgovarajućim pritiskom i doslednošću.